Дан по дан, шест је пуних година од како се угасио сјај твојих најљепших плавих очију, од како је твоје срце утихнуло, а тијело отишло на дуги починак. Заједно са твојим и мамин живот је стао, сунце се сакрило иза облака, а свакодневницу испунили јецаји, сузе, туга, бол и празнина који ће бити моји вјечни пратиоци.

Једини сине мој,
Сигурна сам да патиш за мном, да осјећаш пустош која влада мојим животом, да твоја чиста, неискварена, дјетињаста душа лута бескрајним небеским пространством у нади да ће ме пронаћи, да ћеш утонути у мој загрљај у коме ти је најудобније и у коме ћеш остати заувијек.

Најдражи сине мој,
Знам и осјећам да си ту, у мојој близини, да пратиш сваки мој корак и бдијеш нада мном, да ме чуваш, бодриш и подржаваш, да осјећаш мекоћу мога рамена, топлину мога крила и најњежније пољупце на свом образу.

Волим те, волим, волим..., сине мој јер си оличење идеала којима сам стремила, мој највећи и најзначајнији успјех, мој најискренији и најбољи пријатељ, моја највећа и најчистија љубав.

Хвала ти што си најњежнији, најпажљивији, најбрижнији, најсавршенији и најпосебнији син и што си моје највеће богатство.

Твоја мама